Феникискиот јазик се пишувал со феникиската азбука, согласно писмо (абџад) кое потекнувало до пракананската азбука. Одлика на ова писмо е што се пишувале само согласки. Феникиската азбука станала основа за создавање на старогрчкото писмо (а преку него и кирилското), но и основа за создавање на етрурското писмо, кое пак било основа за латинското. Феникиската азбука која се користела во Картагина се развила во малце поразлична, поточно имала позакосени букви. Истото, во 3 век п.н.е. се појавила тенденција за бележење и на самогласките, особено крајните самогласки, со употреба на буквите алеф или ајин.[4]
Именките воглавно се создаваат со комбинација на согласни корени и самогласни елементи, но тие исто така може да се создадат и со претставките /m-/, која искажува дејство или нивен резултат, а поретко со /t-/) и наставката /-ūn/. Апстрактни именки може да се создадат со наставката -t (најверојатно /-īt/, /-ūt/).[5] Придавките може да се создадат по принципот со познатата семитска наставка /-īy/.
феникиски натпис на саркофагот на Табнит од Сидон, 5 век п.н.е.[6][7]
Јас, Табнит, свештеник на Астарте, крал на Сидон, синот на Ешмуназар, свештеник на Астарте, крал на Сидон, лежам во овој саркофаг. Кој и да си ти, кој било човек да го најде овој саркофаг, не, не го отворај и не ме вознемирувај, бидејќи нема собрано сребро со мене, нема злато собрано со мене, ниту било што од каква вребдност, с амо јас лежам во саркофагот. Не, не го отворај анд не ме вознемирувај, бидејќи тоа гнасење на Астарте. И ако навистина го отвориш и ако навистина ме вознемириш, да немаш никаков зачеток помеѓу живите под ова сонце, ниту пак почивалиште со Рефаитите.
lʾdn lbʿl ḥmn wlrbtn tnt pn bʿl ʾš ndr S. bn Z. šmʾ klʾ brkʾ
превод
На господарот Бал Хамон и на нашата господарка Танит, лицето на Бал, кој го посветил Сосипатиус, син на Зопирус. Тој го слушнал неговиот глас и го благословил.
Fox, Joshua. "A Sequence of Vowel Shifts in Phoenician and Other Languages." Journal of Near Eastern Studies 55, no. 1 (1996): 37-47. https://www.jstor.org/stable/545378.
Holmstedt, Robert D., and Aaron Schade. Linguistic Studies In Phoenician: In Memory of J. Brian Peckham. Winona Lake, IN: Eisenbrauns, 2013.
Krahmalkov, Charles R. A Phoenician-Punic Grammar. Leiden: Brill, 2001.
Schmitz, Philip C. "Phoenician-Punic Grammar and Lexicography in the New Millennium." Journal of the American Oriental Society 124, no. 3 (2004): 533-47. doi:10.2307/4132279.Copy
Segert, S. A Grammar of Phoenician and Punic. München: C.H. Beck, 1976.
Tomback, Richard S. A Comparative Semitic Lexicon of the Phoenician and Punic Languages. Missoula, MT: Scholars Press for the Society of Biblical Literature, 1978.
Tribulato, Olga. Language and Linguistic Contact In Ancient Sicily. Cambridge: Cambridge University Press, 2012.
Woodard, Roger D. The Ancient Languages of Syria-Palestine and Arabia. Cambridge: Cambridge University Press, 2008.