Радета Станковић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | (1905-02-22)22. фебруар 1905. |
Место рођења | Беч, Аустроугарска |
Датум смрти | 1996 |
Место смрти | Београд, СР Југославија |
Радета Станковић (Беч, 1905 – Београд, 1996) био је југословенски и српски вајар и универзитетски професор.
Рођен је 1905. године у Бечу. Завршио је Краљевску академију за уметност и обрт у Загребу код професора Ивана Мештровића 1933. године. Био је на студијским путовањима у Француској, Великој Британији и осталим земљама.[1] Добио је награду за споменик Скендербегу у Тирани 1939. године.
Први пут је излагао у Београду 1937. године. Учествовао је на бројним колективним изложбама у Југославији и иностранству, а самостално је излагао у Београду 1973. и 1988. године. Био је доцент на Академији ликовних уметности[1] и затим професор на Академији примењених уметности у Београду од оснивања 1948. до одласка у пензију 1968. године.
Учествовао је 1957. на изложби савремене српске скулптуре, Галерија УЛУС-а, Београд.[2]
Био је син лекара и члана намесништва др Раденка Станковића.
Нека Станковићева значајнија јавна остварења су:
Међународне | |
---|---|
Државне | |
Остале |