Исхемијска кардиомиопатија | |
---|---|
![]() | |
Атеросклероза и други узроци | |
Специјалности | кардиологија |
Узроци | атеросклероза, вазоспазам |
Дијагностички метод | МРИ |
Лечење | Перкутана интервенција[1] |
Исхемијска кардиомиопатија (МКБ10: I25.5) је клиничка форма исхемијске болести срца у којој, због значајног губитка срчаног ткива и смањене функције срца доминирају знаци срчане инсуфицијенције.[2]
Исхемијска кардиомиопатија је обољење у чијој основи је функционална слабост срчаног мишића која настаје као последицом губитка или оштећења срчаног ткива (више од 20%), услед акутне или хроничне исхемије. У развијеним земљама света исхемијска кардиомиопатија је узрок две трећине до три четвртине случајева дилатативне кардиомиопатије.[3]
У основи поремећаја је коронарна болест су:
Услед сужавања коронарних артерија, исхемијска кардиомиопатија доводи до недовољним протоком крви, а самим тим и смањено допремање кисеоникa до мишићног слоја срца — што заузврат узрокује хипоксију, и смрт ћелије. То може проузроковати различите нивое повреда ткива и утицати на функцију великих и средњих артерија великог крвотока.[5][6][7]
Исхемијска кардиомиопатија (као синдром), клинички се карактерише:[4]
Међу овим симптомима доминирају:
|
У ове знаке спадају:
|
|
Као објективни показатељи оштећења леве коморе у миру јављају се:[5]
Примарно лечење исхемијске кардиомиопатије заснива се на примени блокада ренин-ангиотензин-алдостерон система, која укључује примену: АЦЕ инхибитора,блокатора ангиотензинских рецептора, спиронолактона и алдостеронских антагониста код болесника са нивоом креатинина < 2.5 мгдЛ и калијумом < 5.0 mmол/L.[8]
Бројне ретроспективне студије или регистри указују да хируршка реваскуларизација миокарда продужава преживљавање код болесника са исхемијском кардиомиопатијом.[9]
Одлуку о примени хируршке интервенције или прекутане коронарне интервенције лекар доноси на основу:
Могућност регенерације миокарда имплантацијом матичних ћелија, које очекивано треба да доведу до поправљања функције леве коморе, новија је могућност за болесника и за лекаре.
Ова врста терапије која је тренутно у фази клиничког испитивања, како би што пре постала део рутинске клиничке терапије
Кардиовертер дефибрилатори (ИЦД) у примарној превенцији су индиковани за смањење смртности код болесника са смањеном функцијом леве коморе због претходног инфаркта миокарда (најмање 40 дана), ЕФ<35%, НYХА класа II или III, на оптималној медикаментној терапији и чије је очекивано преживљавање > 1 годину дана.[10]
У секундарној превенцији к ардиовертер дефибрилатори (ИЦД) је индикован код болесника који су преживели вентрикуларну фибрилацију и са документованом хемодинамски нестабилном вентикуларном тахикардијом, са синкопом и без ње.
Исхемијска кардиомиопатија има лошију прогнозу, у поређењу са стабилном ангином пекторис без дисфункције леве срчане коморе, као и у односу на неисхемијску форму дилатативне кардиомиопатије. Разлог томе је повећани ризик од:
Класификација |
---|
![]() | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |