Главна страна
Жикица Јовановић Шпанац
Живорад Жикица Јовановић Шпанац (Ваљево, 17. март 1914 — Радановци, код Косјерића, 12. март 1942) био је учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, један од организатора устанка у западној Србији и народни херој Југославије.
Као ученик Ваљевске гимназије, због левичарских размишљања био је искључен из школе, након чега је школовање наставио у Београду, где је потом студирао књижевност на Филозофском факултету. Током студија прикључио се револуционарном студентском покрету, а политички је деловао и у родном Ваљеву, због чега је 1935. године примљен у чланство тада илегалне КПЈ.
Учествовао је у Шпанском грађанском рату, где се у редовима Интернационалних бригада борио против фашизма. Током рата је био рањаван, а након пораза Шпанске републике заједно са осталим интербригадистима налазио се у логорима у Француској. У јесен 1940. године успео је да се врати у Југославију, где је наставио са партијским радом. Учествовао је у припремама оружаног устанка у западној Србији и формирао партизанску чету у Рађевини. Са овом четом је 7. јула 1941. године у Белој Цркви, код Крупња, извео прву устаничку оружану акцију, која се касније обележавала као Дан устанка народа Србије. У току устанка 1941. године налазио се на дужностима команданта и политичког комесара батаљона и политичког комесара одреда. Након Прве непријатељске офанзиве и повлачења главнине партизанских снага у Санџак, остао је на територији западне Србије, где је почетком 1942. године био члан команде Групе одреда западне Србије.
Парк природе Рилски манастир
Парк природе Рилски манастир (буг. Природен парк „Рилски манастир“) један је од највећих паркова природе у Бугарској. Простире се на 252,532 km², у западном делу планине Рила на надморској висини између 750 и 2713 m. Стациониран је у општини Рила у Ћустендилској области и у оквиру њега налазе се шуме, планинске висоравни, алпска подручја и 28 глацијалних језера.
Парк је добио име по Рилском манастиру, културном и духовном центру, основаном за време Првог бугарског царства у 10. веку, од стране Јована Рилског. Манастир је од 1983. године део светске баштине Унеска Парк је основан 1992. године као део новоуспостављеног Националног парка Рила. Данас је већина парка у власништву манастира који се ту налази. Парк укључује један резерват природе, шумски резерват Рилски манастир, са површином од 36,65 km² односно 14% целе територије парка природе.
Парк спада под екорегион родопских планинских мешовитих шума, старог копненог подручја широколисних и мешовитих шума умерених предела. У парку обитава 282 врсте маховине и 130 врста алги. Фауна укључује 52 врсте сисара, 122 врсте птица, 12 врста гмизаваца, 11 врста водоземаца, 5 врста риба, као и 2600 врста бескичмењака.
Са нешто више од милион посетилаца годишње спада у други најпосећенији парк природе у Бугарској, након парка природе Витоша.
Списак српских химни
Списак српских химни обухвата све незваничне и званичне националне химне коју је Србија имала кроз своју историју као и незваничне и званичне химне других српских држава и ентитета (Црне Горе, Републике Српске, Републике Српске Крајине).
Списак садржи и народну химну посвећену Светом Сави, првом српском архиепископу и оснивачу аутокефалне Српске православне цркве.
Вести
- 4. јул — На парламентарним изборима у Уједињеном Краљевству убедљиву победу однела Лабуристичка партија, први пут након 14 година; за новог премијера изабран Кир Стармер (на слици).
- 30. јун — Бугарска православна црква је изабрала митрополита Данила за новог патријарха и митрополита софијског.
- 28. јун — Скупштина Црне Горе усвојила је Резолуцију о геноциду у Јасеновцу, Дахауу и Маутхаузену.
- 26. јун — Аустралијски новинар и активиста Џулијан Асанж пуштен је на слободу, пошто се нагодио са Судом у САД.
- 23. јун — У координисаним терористичким нападима у Дагестану у Русији погинуло је 26 људи укључујући нападаче.
- 11. јун — Потпредседник Малавија Саулос Чилима и девет других путника погинуло је у авионској несрећи.
- 8. јун — У Београду одржан је први Свесрпски сабор. Неколико десетина институција Републике Србије и Републике Српске потписало је документа о сарадњи, као и Декларацију о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа.
7. јул
- 1585 — Под притиском католичке „Свете лиге“ француски краљ Анри III издао је Немирски едикт против хугенота.
- 1807 — У Тилзиту је потписан Тилзитски мир којим је завршен рат Француске и Русије, учеснице у коалицији против Наполеона.
- 1937 — Сукобом јапанских и кинеских трупа код моста Марко Поло близу Пекинга почео је Други јапанско-кинески рат.
- 1941 — Жикица Јовановић Шпанац је убио два жандарма у селу Бела Црква, што се у неким изворима наводи као почетак устанка у Србији против немачке окупације.
- 1994 — У Јемену је окончан двомесечни грађански рат уласком трупа Северног Јемена у главни град Аден.
- 1991 — Усвојена је Брионска декларација о тромесечном одлагању примене одлука о независности Словеније и Хрватске, којом се влада СФР Југославије обавезала да ће повући ЈНА из Словеније, а словеначке власти на демобилизацију словеначких трупа.
- 2005 — У терористичким нападима у Лондону на возовима Лондонског метроа и једном аутобусу погинуло је 56 особа (на слици).
Да ли сте знали
- … да се болесна опседнутост чачкањем носа стручно зове ринотилексоманија?
- … да је прва српска музичка група чији је спот емитован на MTV-ју Обојени програм?
- … да је модна кућа Hugo Boss шила и дизајнирала униформе Вермахта и Вафен-СС-а?
- … да је најстарији закон у историји цивилизације Ур-Намуов законик?
- … да се првим „сексологом” на свету условно сматра Ватсјајана, писац дела Кама сутра?
- … да је византијски цар Јустинијан II имао надимак Ринотмет што у преводу значи „без носа”?
- … да се Цицеронов роб који се звао Тирон сматра родоначелником стенографије? (на слици биста Цицерона)
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,2 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 691.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 375.826 корисника отворило налог, а од тога је 786 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
- Викиречник слободни речник
- Викицитат слободни цитати
- Викикњиге слободне књиге
- Викизворник слободна библиотека
- Викиновости слободне вести
- Викиверзитет слободни материјали за учење
- Викиврсте директоријум врста
- Медијавики развој вики софтвера
- Википодаци слободна база знања
- Викиостава слободно складиште медија
- Википутовање слободни водич за путовања
- Метавики координација заједнице