Главна страна
Нови Зеланд
Нови Зеланд (енгл. New Zealand, изговор: [ˌnjuː ˈziːlənd]; маор. Aotearoa, изговор: [aoˌteaˈroa]) је острвска држава у југозападном делу Тихог океана у Океанији. Састоји се од два велика острва — Северног и Јужног — као и већег броја мањих острва. Званично име државе на маорском је Аотеароа, што се често преводи као „Земља дугог белог облака”. Нови Зеланд је географски најизолованија држава на свету. Најближи сусед, Аустралија, удаљен је 1.500 км северозападно од главних острва, преко Тасмановог мора. Једина значајнија копнена маса ка југу је Антарктик, а ка северу су то Нова Каледонија, Фиџи и Тонга.
Због своје изолованости, Нови Зеланд је једно од последње насељених места на планети. Током ове изолације развијен је карактеристичан диверзитет фауне и флоре. Са умереном морском климом, земљиште је углавном покривено шумом. Разноврсну топографију земље чине и оштри планински врхови који су резултат тектонског померања Тихоокеанске и Индо-аустралијске плоче. Нови Зеланд се састоји од 11 региона, 67 територијалних управа у сврху локалне самоуправе али уз мање овлашћења од некадашњих провинција. На националном нивоу власт врши кабинет министара, предвођен премијером. Шеф државе је краљица Елизабета II коју представља генерални гувернер. Краљевство Нови Зеланд чине још и Токелау (зависна територија), Кукова острва и Нијуе (самоуправне територије у слободној асоцијацији) и Росова територија (територијална претензија Новог Зеланда на Антарктик). Нови Зеланд је чланица међународних организација ОУН, АПЕК, Комонвелт нација, ОЕСР, ФПО и СТО.
F-22 раптор
F-22 раптор (енгл. F-22 Raptor) је први у свету борбени авион пете генерације, уведен у оперативну употребу, у Америчком ратном ваздухопловству. Авион може да лети брзином већом од брзине звука на базном потиску, без укључивања допунског сагоревања мотора. У том режиму може дуготрајно да „крстари”, у задацима дежурства. Основна намена Раптора је постизање превласти у ваздушном простору, а секундарно дејство му је по циљевима на тлу (земља/море) те електронско ратовање.
Раптора карактерише способност летења изузетно великим брзинама и на огромним висинама. На њему је примењена најсавременија технологија аеродинамичког обликовања, градње мотора, висок однос потисак — маса, софистицирана електронска и друга опрема, систем управљања, савремена интеграција авионских система и више технологија за смањење уочљивости и могућности откривања сензорима, како са земље тако и из ваздуха. Рекордер је по цени и по трошковима оперативне употребе (по часу лета). Неколико држава, попут Јапана, Аустралије и Израела, показало је жељу за куповином Раптора.
Списак српских химни
Списак српских химни обухвата све незваничне и званичне националне химне коју је Србија имала кроз своју историју као и незваничне и званичне химне других српских држава и ентитета (Црне Горе, Републике Српске, Републике Српске Крајине).
Списак садржи и народну химну посвећену Светом Сави, првом српском архиепископу и оснивачу аутокефалне Српске православне цркве.
Вести
- 13. јул — Бивши председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп (на фотографији) рањен је у атентату на предизборном скупу у Батлеру у Пенсилванији.
- 4. јул — На парламентарним изборима у Уједињеном Краљевству убедљиву победу однела Лабуристичка партија, први пут након 14 година; за новог премијера изабран Кир Стармер.
- 30. јун — Бугарска православна црква је изабрала митрополита Данила за новог патријарха и митрополита софијског.
- 28. јун — Скупштина Црне Горе усвојила је Резолуцију о геноциду у Јасеновцу, Дахауу и Маутхаузену.
- 26. јун — Аустралијски новинар и активиста Џулијан Асанж пуштен је на слободу, пошто се нагодио са Судом у САД.
- 23. јун — У координисаним терористичким нападима у Дагестану у Русији погинуло је 26 људи укључујући нападаче.
- 11. јун — Потпредседник Малавија Саулос Чилима и девет других путника погинуло је у авионској несрећи.
14. јул
- 765 — Цар Сјуан-цун из династије Танг је побегао из престоница Си’ана пошто су се Ан Лушанове снаге приближиле граду током Ан Лушанове побуне.
- 1789 — Народ у Паризу је заузео затвор Бастиљу, симбол монархије и тај дан се сматра почетком Француске револуције (на слици „Пад Бастиље” — Жан Пјер Хоуел, 1789).
- 1900 — Војске Алијансе осам држава су заузеле Тјенцин током Боксерског устанка.
- 1933 — Нацисти у Немачкој, који су у јануару под вођством Адолфа Хитлера дошли на власт, забранили су све опозиционе странке.
- 1933 — Почела је нацистичка еугеника са усвајањем Закона за спречавање наследно оболелог потомства који је захтевао обавезну стерилизацију сваког грађанина који пати од неког наводног генетског поремећаја.
- 1958 — Под вођством генерала Абдула Карима у Ираку извршен војни удар у ком су убијени краљ Фејсал II и премијер Нури ел Саид, чиме је Ирак постао република.
- 1965 — „Маринер 4”, америчка сонда лансирана 1964, направио је прве фотографије Марса.
Да ли сте знали
- … да је пенкалo измислио научник из данашње Хрватске Едуард Славољуб Пенкала?
- … да је Ватикан једина држава у којој нема рађања, а самим тим ни природног прираштаја?
- … да је најбољи пријатељ меде Винија Пуа, Кристофер Робин, добио име по сину писца Александра Милна?
- … да је клонирана овца Доли добила име по певачици Доли Партон?
- … да је мачка једина домаћа животиња која се не помиње у Библији?
- … да је прва беба из епрувете Луиз Браун?
- … да је глумица Хеди Ламар својим телекомуникационим проналаском поставила темеље данашње 3G мобилне телефоније?
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,3 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 691.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 376.587 корисника отворило налог, а од тога је 760 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
- Викиречник слободни речник
- Викицитат слободни цитати
- Викикњиге слободне књиге
- Викизворник слободна библиотека
- Викиновости слободне вести
- Викиверзитет слободни материјали за учење
- Викиврсте директоријум врста
- Медијавики развој вики софтвера
- Википодаци слободна база знања
- Викиостава слободно складиште медија
- Википутовање слободни водич за путовања
- Метавики координација заједнице